SUSRET SA ŠTRUMFOVIMA

Priča počinje ednom prilikom kad smo Dodo i ja otišli na vožnju do Broda, u Brodu nađemo parkiralište dugo oko 150 m i široko 50 m pogodno za utrku ubrzanja. No to je bilo oko 21 h naveče tako da tamo nije bilo puno ljudi. Kad smo za par mjeseci došli ponovno u Brod Dodo, ja, Marijan, Antun, Dodina "žena" i davor. Odlučimo se otići tamo na utrku ubrzanja. Tad je bila subota i oko 14 h, uz to je bilo puno šetača po nasipu uz Savu. Napravili smo par trka, no nije to bilo ono iznenađujuće. Kad sam otišao zovom prirode u slijepu ulicu uz Savu, zamnom su se išli vozikati Dodin brat Davor i Marijan. Davor na bratovom EMZI bez položenog vozačkog ispita za motor, a Marijan bez kacige. Nedugo nakon toga zove nas Marijanov brat Antun sa parkirališta, kaže da nas je netko prijavio i da nedolazimo još. Pošto je Marijan bio bez kacige, kaciga je ostala u Yugu. Dodo s Yugom nije mogao doći po nas jer su ključevi od Yuga ostali kod Davora u džepu. A pošto sam ja bio jedini i s dozvolom i kacigom, odlučim se odnjeti ključeve Dodi. Negdje na pola puta, prema meni prilaze dva štrumfa, jedan na BMW-u, a jedan na Kawasakiju KLE. Nema druge nego stati, pobjeći nema šanse. Kad jedan kaže: "prometnu i vozačku molim", drugi me pita: "Šta ste radili tamo, divljali? Trkali se?" Odgovorio sam: "Samo smo se vozili." A on pita: "Jeste se trkali?", ja klimam glavom i kažem: "nismo". Kaže on: "Nemoj me zezat, ozbiljno te pitam jeste se trkali?". Ja kažem: "Jesmo jednom", na što on odgovara: "Sad ste to radili i nikad više!", popiše moje podatke i ode prema Marijenu i Davoru. Nemam pojma kako su se oni izvukli, ali prošli smo bez kazne samo su nam uzeli podatke.

Webfreak 03. travanj 2005.